Naša advokatska kancelarija pruža kompletnu uslugu odbrane i zastupanja u krivičnom
postupku, i to:
- Odbrana okrivljenog pred svim tužilaštvima i sudovima opšte i posebne nadležnosti
(Prekršajni sud, Privredni sud, posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu/Višeg
javnog tužilaštva u Beogradu – posebno odeljenje za organizovani kriminal, posebno
odeljenje za borbu protiv korupcije, posebno odeljenje za borbu protiv
visokotehnološkog kriminala), kao i pred policijskim organima; - Odbrana maloletnih učinilaca krivičnih dela (posedujemo propisani sertifikat);
- Zastupanje oštećenih u krivičnom postupku;
- Zastupanje privatnih tužilaca u krivičnom postupku;
- Zastupanje maloletnih oštećenih u krivičnom postupku (posedujemo propisani
sertifikat).
NAPOMENA: U krivičnopravnim predmetima, naše usluge dostupne su u svakom
trenutku, radnim i neradnim danima, kao i u dane državnih praznika.
Krivično pravo
Krivično pravo kao grana prava koja je neraskidivo vezana za sistem državne prinude, mora
uvažavati načelo legitimnosti, što znači da krivičnopravna represija i krivično pravo u celini
moraju u suštinskom smislu biti opravdani i nužni. U tom smislu, Krivični zakonik RS (KZ)
propisuje da jezaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za
određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj
je to nužno za suzbijanje tih dela.
Osim što se u zaštiti čoveka i drugih osnovnih vrednosti u
društvu vidi osnov krivičnopravne prinude, istovremeno se na taj način postavlja i
kriminalnopolitički princip ograničenja te prinude. Krivično pravo treba da bude poslednje
sredstvo u zaštiti navedenih vrednosti, odnosno ultima ratio u suzbijanju kriminaliteta. U tom
smislu se govori o supsidijarnosti krivičnog prava u suzbijanju društveno opasnih ponašanja.
Nažalost, svedoci smo da savremena krivična zakonodavstva ne poštuju ovaj proklamovani
princip, te se u svim krivičnim zakonodavstvima, kao što je slučaj i sa našim, zapaža izraženi
trend hipertrofije krivičnog prava. Tako se kao krivična dela propisuju i ona dela koja nemaju
dovoljan stepen društvene opasnosti koji bi opravdao njihovo inkriminisanje.
Odličan primer za ono o čemu govorimo je, u praksi jedno od najčešćih krivičnih dela – krivično delo iz
člana 246a KZ – Neovlašćeno držanje opojne droge. Naime, stavom 1. tog člana, krivično
delo čini ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate
koji su proglašeni za opojne droge. Inkriminisanje neovlašćenog držanja opojnih droga za
sopstvenu upotrebu nije dovelo do značajnih uspeha u suzbijanju narkomafije, ali jeste
dovelo do toga da imamo veliki broj osuđenih mladih ljudi koji su „uhvaćeni“ sa gramom
marihuane ili tabletom ekstazija.
Krivični postupak i sankcije
Krivične sankcije (kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere) predstavljaju
sredstvo za ostvarivanje zaštitne funkcije krivičnog prava koja je osnovni cilj i svrha
postojanja krivičnog prava u celini. Ta zaštita se ostvaruje predviđanjem određenih ponašanja
kao krivičnih dela i propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i primenom krivičnog
prava, odnosno izricanjem propisanih sankcija učiniocima krivičnih dela.
Krivično pravo primenjuje krivični sud u zakonom regulisanom krivičnom postupku.
Krivični postupak je regulisan Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) koji u članu 1.
propisuje da je svrha krivičnog postupka da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu
krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon, na
osnovu zakonito i pravično sprovedenog krivičnog postupka.
Pravo na pravično suđenje i odbranu
Pravo na pravično suđenje ustanovljeno je, ne samo zakonom, već i Ustavom RS, kao i
međunarodnim dokumentima, kako bi se zaštitio građanin kome je protivna strana javni
tužilac, potpomognut čitavim državnim aparatom, što praktično dovodi do toga da strane u
krivičnom postupku, iako načelno ravnopravne, faktički to nisu. Jedan od ciljeva ZKP jeste
ublažavanje ove neravnopravnosti, koji se ostvaruje propisivanjem čitavog korpusa prava
okrivljenog, od kojih je osnovno pravo na odbranu.
Pravo na odbranu okrivljenog propisano
je i Ustavom RS, kao i međunarodnim konvencijama. Radi se o složenom pravu koje se
sastoji od niza posebnih procesnih prava, čija je osnovna karakteristika da su isključivo u
funkciji odbrane okrivljenog u krivičnom postupku. Evropski sud za ljudska prava pod
pravičnošću postupka podrazumeva mogućnost okrivljenog da delotvorno ostvari
konkretne procesne garancije.
S tim u vezi, uloga branioca je da tokom čitavog krivičnog postupka ukazuje i policiji i
javnom tužiocu i sudu na svaku povredu procesnih prava okrivljenog, imajući u vidu osnovna
načela krivičnog postupka, koja su sva ustanovljena u korist okrivljenog, kako bi obezbedili
zakonitost i pravičnost krivičnog postupka.
Uslovi uspešnosti odbrane
Uspešna odbrana u krivičnom postupku zasniva se na sveobuhvatnom pristupu, koji
podrazumeva sagledavanje svih dokaza, kako onih koje idu na teret, tako i onih koji idu u
prilog okrivljenom, te zahteva od advokata odbrane da razvije strategiju slučaja za svaki
predmet koji dođe u fazu suđenja. Dobra strategija slučaja mora biti logična i usklađena sa
dokazima, zbog čega je od izuzetnog značaja da branilac bude angažovan u najranijoj
fazi krivičnog postupka, kako bi bio uključen u istragu i pratio dokaze koje prikuplja
tužilaštvo, te na osnovu toga izgradio dobru strategiju slučaja.
Angažovanje branioca u
najranijoj fazi krivičnog postupka važno je i radi zaštite pretpostavke nevinosti. Sa jedne
strane, zakon propisuje da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica za krivično delo
ne utvrdi pravnosnažnom sudskom presudom, dok smo, sa druge strane, svedoci da se u
praksi pretpostavka nevinosti krši neprimerenim pritiskom organa gonjenja na
okrivljenog da odustane od prava na ćutanje.
Ukoliko je prilikom Vašeg saslušanja
branilac pored Vas, sigurno će sprečiti neprimerene pritiske i omogućiti Vam da delotvorno
ostvarite pravo da se branite ćutanjem ukoliko proceni da je to u Vašem najboljem interesu.
Neophodnost advokata van krivičnog postupka
Osim u pokrenutom krivičnom postupku, prisustvo advokata može biti korisno i u
predistražnom postupku – prvom procesnom stadijumu koji prethodi formalnoj istrazi javnog
tužioca. Naime, u predistažnom postupku policija je ovlašćena da prikuplja obaveštenja od
građana, a lica koja su pozvana da daju obaveštenja o krivičnom delu ili učiniocu mogu sa
sobom povesti advokata.
Prisustvo advokata tzv. informativnom razgovoru značajno je iz
najmanje dva razloga. Prvo, jer uvek postoji mogućnost da policija u toku informativnog
razgovora oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim. Drugo, jer kao
građanin koji policiji daje obaveštenja uživate određena prava, odnosno zakon propisuje
određena pravila i ograničenja kojih se policija mora držati prilikom vođenja informativnog
razgovora, o čemu će voditi računa Vaš branilac. Konačno, u praksi se često dešava da
policija pokušava da iskoristi Vašu zbunjenost i nespremnost, i nagovori Vas da kažete više
nego što biste trebali, da pristanete na poligrafsko testiranje, te upotrebi čitav niz
neprimerenih pritisaka koji suštinski predstavljaju kršenje Vašeg prava na odbranu.